lirikcinta.com
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

lirik lagu kavez – marchelo

Loading...

[uvod: wikluh sky]
ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom
ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko
i sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik’o
rintao k’o magarac, sve dok nisam rikn’o
i sve što nam je obećano nikad nije bilo
ludom radovanje, ludom sledovanje – to je bilo
ne trebaju obećanja, to su samo sranja
kad obećava ti neko ko nema osećanja
ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom
ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko
i sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik’o
rintao k’o magarac, sve dok nisam rikn’o

[refren: wikluh sky]
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
podiže se zavesa…

[strofa 1: marčelo]
kamara kamera i svetla sva se pale sad
zveri unezvereno zveraju iz kaveza
gledaju sunce kroz rešetke kao dalek san
imaju pupčane vrpce umesto lanaca
svako od njih je oko vrata čvrsto zavezan
i nema saveza, svako je svakom zalogaj
po praznoj pozornici jedni druge krive
za sive zidove bine, dok zubi vrebaju žile
i buržoazija i prosjaci po stepeništu
svi plešu rekvijem po ovom istom pepelištu
gde deca više ne rastu, nego urastaju
u nade svojih očeva, parole i zastavu
gde nema pastira, samo predvodnici ovnovi
klovnovi su heroji, jer su heroji klovnovi
i? kako da zamisli ove zabiti razbistriš?
ne razbijaj glavu – neko će ti je već razbiti
i nije da se negativci ubijaju od truda:
pomrsiće ti konce naprosto mrseći muda
al’ nije ovaj kavez samo kamenje i drvlje
nije sve tako crno. ponešto je još crnje
pozitiva za kraj – nikakva velika reč;
ne očajavaj, ali se ne nadaj, i to je sve
jer, ovaj šou je napet. ovaj šou je proklet
ovaj šou je danas, sutra opet

[refren: wikluh sky]
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
podiže se zavesa…

[strofa 2: marčelo]
hah… i podiže se pritisak
kavez nasred klizišta, prognoza izlišna
vidiš, ja imam sasvim jednostavnu definiciju stresa:
jebe me šta nisam i jebe me šta jesam
retko pravio pare, retko pario prave
i prezirao svakog u kom poznam larvu marve
i vazda prezirao potrošačku korpu veću
ako da kupim šta hoću moram da prodam šta neću
i tako držim se princ*p* i time zasmejavam boga
čega ovde da se držiš pijan, priča nema plota
pa plutam. premda davi ovaj opšti plićak
i ispada presmešno kojim god stilom da plivaš
bilans je ovaj šou i ova torba s glavom
gde svi pijemo galon da izdržimo galop i slalom
i možemo do sutra o pogrešnom i ispravnom
al’ čemu, kad sutra nikom ništa nije izvesno
svi zevamo kroz rešetke, svi sanjamo smisao
nek bezgrešni bace kamen, al’ da nije sizifov
rutina je jedino za šta je ovde svako savestan
pada ti klapna. svejedno, podiže se zavesa

[most: wikluh sky]
ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom
ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko
i sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik’o
rintao k’o magarac, sve dok nisam rikn’o
i sve što nam je obećano nikad nije bilo
ludom radovanje, ludom sledovanje – to je bilo
ne trebaju obećanja, to su samo sranja
kad obećava ti neko ko nema osećanja
ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom
ničemu dobrom, ničemu lošem tu ne nada se niko
i sa tom diplomom, i sa šljakom sam se slik’o
rintao k’o magarac, sve dok nisam rikn’o

[refren: wikluh sky]
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
i zato nisam napet napamet. čoveče, znam šta je to
uvek sam bio mapet, a ovo je bio večiti napet šou
podiže se zavesa…